ancisal.blog@gmail.com

Toplo septembarsko vece... Leto je na izmaku... Ostavlja svoje poslednje tragove, i neumorno se bori, ne zeleci da se preda jeseni... Jos je zeleno... Jos mirise na maj, na zumbule, na vlazni pesak sa obale, sto nosi samo otiske stopala koja su koracala tu...

Zagrlise se nezno, on nju oko vrata, ona njega oko struka, i krenuse... Polako su isli napred, putem koji je utaban, koji je postavljen tu, negde na ulazu u samu sumu... Korak po korak, mic po mic, sve dublje, u gustinu drveca, jela i cempresa... U svezinu vazduha sto para nozdrve, cisti pluca, i budi mastu u polu-tami...

Mirno je, tiho, kao u dusi samotnjaka... Cuje se pokret oblaka, i povlacenje suncevih zracaka u san... Cuje se kako mesec dolazi, jos sanjiv, ali spreman da nekome obasjava put...

Zvezdana prasina padala joj na vrat, vrhom prsta htede da je ocisti, ali se predomisli u trenu... Dotakao joj rame, nezno usnama, i poljubio zvezde... Osetio je strast u njoj, u sebi, i zeleo da je ljubi... Da joj usnama ocisti svaki deo tela, da joj tanano ostavi svoj trag... Raskopcavao je kosulju sa nje, a ona mu istrgla kais iz pantalona... Teksas je bio na travi, posluzio kao postelja... Spustio se pored nje, i dodirivao joj bradavice... Rukom mu je prolazila kroz kosu, jezikom mu saputala na uvo... Spajale su se usne u trenucima strasti i pozude, u momentima ceznje, i zelje... Lezao je nad njom, kao zivonja kad ulovi plen, kada ga ne da nikome... Cvrsto je stezao njeno telo, osecao kako joj lupa srce, koliko joj se sire pluca, i kako joj je ubrzan puls... Samo je zeleo da je zadovolji, da joj pokaze koliko je voli, po ko zna koji put... Vec je lezao na ledjima, a ona je sedela na njemu, i njihala kukovima napred-nazad... Zelja je postala stvarnost... Prodirao je duboko u nju, masirao joj grudi, ljubio vrat... Umiljavala se, mazila, i uzivala... Znao je sta joj treba, sta zeli, i kako da joj udovolji... Udisao je njen miris parfema, uvlacio njenu neznu kozu u sebe, gutao je pogledom, strasno, i jako... Znala je da ce uplesti prste u njenu kosu, da ce je stezati, cupati od uzbudjenja, da ce biti ponovo pod njim, i uzivati iznova, i iznova... Tada joj je zgrabio dlanove, poljubio ih, i digao visoko iznad njene glave... Spojile su se ruke, njene i njegove, umrsili prsti, pucala je koza... Osecala je kako prodire u nju, izlazi iz nje, i opet prodire... Uzivala je u muskarcu kog voli, koji je spreman da je ucini kraljicom jeseni, medju iglicastim cetinarima... Trava se plela u razmrsenu kosu, sisarke padale kao zrele kruske, a oni su uzivali... Ziveli su trenutak kao vecnost... Svaki je dodir budio jos, svaki pogled u tami trazio zvuk, svaki sapat vapio za novim poljupcem... Dok joj je izgovarao koliko je voli, ubrzavao je ritam kukovima, ona je drhtala kao prut na vetru, iako je bila savrseno ususkana u njegovom narucju... Dah je bio sve jaci, tela sve pripijenija, a vrisak sve prodorniji... Nije se smela usuditi da pozeli jos... Uvek joj je uzimao svu snagu, a potom ljubio celo njeno telo... Znala je kako to lepo radi, i prepustila se, ponovo, jer cekala je kraj... Cekala je da iz njega potece bujica ljubavi, izliv neznosti, i silina dodira... Grcila se pod njim, pa opustala... Istezala se, pa skupljala... I, na posletku, samo je ostala nepomicna, cekajuci njegove usne na svom stomaku, jezik na vrhu prepone, i ruke na svojim obrazima... Pun mesec je posmatrao sta rade, nikome ih nece odati, a zvezdice su zazmurile, i slusale ariju glasova i uzdaha sa sumske zemlje... Ispratili su leto, i docekali jesen u sumi... Ispratili su mesec na spavanje, i sreli budjenje sunca na horizontu... Srecni, opijeni, nasmejani... Osetili su caroliju sume s jeseni...

• Januar 2012 [2]
• Decembar 2011 [2]
• Novembar 2011 [2]
• Septembar 2011 [8]
• Avgust 2011 [13]
• Jul 2011 [3]

• Generalna [30] 

• Papučar s pedigreom
• Dugometražni promašaj
• Dragi Deda Mraze...
• Poljupci lepljivi k´o med...
• Kad poželimo previše...
• Kao kišne kapi
• Kazni me, kazni...
• Topli muški zagrljaj
• Šuma s jeseni...
• Rodjena s vukovima...