ancisal.blog@gmail.com
Svako kopiranje, umnožavanje, presnimavanje, objavljivanje i distribuiranje celog ili delova ovog bloga, zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo.
« Dragi Deda Mraze... | Main | Papučar s pedigreom »
Krece spica. Muzicki potkovana, iz mraka nekog kafica ili kluba. Nadovezuje se na nju neki nastavak, ili pocetak necega, sve u svemu, neki dim, ogledala, slatko te peku oci, po nekad zasuze, ali to tako treba... I svi se smeskaju, i sve nekako socno i glatko, pa po malo zapne, pa zaskripi, kao kad se traka presavije, kao nekad... Sada, u poslednje vreme i skripanje je drugacije... A nema ni trake... Sve je nekako uglacano, i tako ravno, i sve kao na dlanu, a nista jasno...
Pocinje zaplet. Glumci uigrani, stara ekipa, vec se dobro znaju, i navikli su jedni na druge... Vec su porodica, i zna se sta ce ko da kaze, bez da se tekst uci napamet, i cita scenario, i prate uputstva... Sve nekako...kao unapred dogovoreno... Ali, opet funkcionise, radi to tako...
Medjutim, onda mora doci neko da zaplete i pomrsi konce, da osvezi scenu, jer, ovde je, ipak, samo glumac! Mora se desiti neko drmusanje emocija, po neka suza, more suza, okeani isplakani, pa onda sve opet lepo, kao kakva sapunica... Ali, onda, taman kad pomislis da je utrnulo sve tesko, tamno i tmurno, ono opet pocinje turbulencija, i dize ti se stomak... Prevrce ti se u glavi, razmisljanja se ljuljaju, i onda stane. Onda ne ide, pa krene, pa opet stane... I tako stalno... Taman pomislis: gotovo je, sad je kraj trzavicama, i mirno cemo ziveti do kraja zivota, kad ono: cvrc! Zivot nije bajka...
Onda se taj neki crvic primiri, povuce, nekad se pojavi u mislima, nekad ga nema duze vreme... I tako stalno, da bi bilo zanimljivije... Medjutim, onda se situacija iznova zaplice, i preplice, kao pijacne korpe od bambusa sto su pletene... Ne vidis ni pocetak, a ni kraj... Ne znas kako je pocelo, niti gde se zavrsava, ali bas kad ne ocekujes, zakacis zicu na carapi, i ona krene... I ode... I onda moze sve da se baci! Zasijes gace, zakrpis rupe, zagitujes prozor, ali ostaju tragovi, savovi, prasina od radova... Nije kao nekad...
Onda se glumci naprosto smenjuju, da se osvezi slika, da se drzi paznja... Ali, igra vise nije ista, postalo je dosadno... Vreme je za kraj...
Onda se desi neka glupost, neko umire zbog neuzvracene ljubavi, neko pati u samoci, neko odlazi sebi iz inata, neko ostaje drugima za primer... Neki i dalje gledaju, prate, placu, neki su odavno digli ruke, i mlate plaznu slamu, a neki nemi posmatraci samo stoje, kao ukopani, i ne mrdaju, i nista ne rade, kao virus bez razarajuceg dejstva...
More je bilo mirno, talas je naisao, zapljusnuo, isprskao, plima i oseka, i tako u krug... Na svakom moru ista voda, u svakom filmu ista prica, u svakom zivotu isti dani, i tako nastaju dugometrazni promasaji...
Komentari
Dugometražni promašaj, kratkoročni podbačaj, Đorđević namještaj.
Sve rijeke teku.
pozdrav
Da, Mandrace, tako je, teku reke, a voda uvek nesto nosi...
Dobro je kad je to film, malo gore ako je serija, a prava tragedija ako je nečiji život:))
"Sve ima svoje, pocetak i kraj!
Tame postoje da bi prizvale sjaj!"
AnaM, volim sto sve pogadjas! :)
Suncice, ili : "Pelin i med, suze i smeh..."
Savršena priča, ima puno takvih...a opet, možemo neke stvari bar malo ulepšati.
Ne u tvojoj priči, već u životu.
Hvala, Neno58! Bas zivot pise price... Da ni covek ne zamisli...
Anam je sve rekla u svom komentaru.Lijepo si ovo napisala!
Jako lepo...a čudi me da naš Talas nije odmah reagovao, iako nije na blogu često, čim si ga pomenula...
Što bi rekli, genije:)) Velika pamet, malo dve noge da je nose (magarac ima četiri:))
Nešto zavisi od nas, nešto ne. Oni koji misle da ništa od njih ne zavisi, puste da ih voda nosi, pa dokle stignu...
Onda valja ustati sa surf daske i zagospodariti talasima ...
Pružiti posmatračima sa obale prizor za pamćenje, a talase i njihovu kolotečinu razbiti i ne prestajati razbijati !
Dalia, hvala ti...
Sanjarenja56, hvala puno... Ma zauzet je, verovatno :)
Joj, Medo, i magarca se setis :)
Razmisljanka, odlicno si ovo rekla!
Jao, Mimche, mudrice, kako si lepo ovo srocila, a imas tako malo godina... Ko zna sta ces sve uraditi kad budes jos starija i zrelija... :)
Ali, kako bi nam bilo kad ne bi bilo tih talasa. Iz sopstvenog iskustva, ne volim kad je sve idealno i savršeno, nekako postane monotono. A opet, ne volim ni onu drugu krajnost. Sve u svemu, malo zavisi od nas, malo više od spoljih dešavanja
E, moje lonce, pola-pola... :) Svi bi mi zlatnu sredinu, a nikad nismo bas tamo...
mediterraneoancisalicelepolice ,s obzirom da smo dobili oskara zajedno a ja vidim kako ti izgledaš na fotografiji a ti neznaš kako ja izgledam,osećam potrebu da ti kažem,iako se to kosi sa konceptom mog bloga.kada bi me srela ne bi se razočarala.imam crnu ravnu kosu,kestenjaste , malo šarene oči,visok 187 cm,(žene kažu markantan) .nešto između gregori peka i majkl j. foksa.
ljubim te za laku noć.
Mediterraneo, pa dobila sam pravog zavodnika! Onda zasluzeno nosimo titulu :)
Sad mogu (ne)mirno da spavam :)
po ko zna koji put bukvalno u jednom dahu procitam ono sto ti napises,tako opravdas oskara, svaki put.uzgred,cestitam i od srca ti zelim sve najbolje,stvarno jesi zasluzila.
Veoma lepo napisano. Tekst je više nego kvalitetan. Inače, voleo bih da udjem u konkurenciju zavodnika... (takođe sam video fotografiju)
K1ssyfac3, hvala ti puno! Hvala i za Oskara, i za cestitke, i za citanje, opravdacu se, jos mnogo puta, obecavam :)
Borej, hvala ti! Hvala ti puno, i dobrodosao na moj blog :)
borejHvala tebi na svim divnim tekstovima. U njima se ogleda kakva si...
Borej, ooo, hvala, hvala... Bice jos divnih tekstova... :)
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [2]
- Novembar 2011 [2]
- Septembar 2011 [8]
- Avgust 2011 [13]
- Jul 2011 [3]
