ancisal.blog@gmail.com
Svako kopiranje, umnožavanje, presnimavanje, objavljivanje i distribuiranje celog ili delova ovog bloga, zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo.
Krece spica. Muzicki potkovana, iz mraka nekog kafica ili kluba. Nadovezuje se na nju neki nastavak, ili pocetak necega, sve u svemu, neki dim, ogledala, slatko te peku oci, po nekad zasuze, ali to tako treba... I svi se smeskaju, i sve nekako socno i glatko, pa po malo zapne, pa zaskripi, kao kad se traka presavije, kao nekad... Sada, u poslednje vreme i skripanje je drugacije... A nema ni trake... Sve je nekako uglacano, i tako ravno, i sve kao na dlanu, a nista jasno...
Pocinje zaplet. Glumci uigrani, stara ekipa, vec se dobro znaju, i navikli su jedni na druge... Vec su porodica, i zna se sta ce ko da kaze, bez da se tekst uci napamet, i cita scenario, i prate uputstva... Sve nekako...kao unapred dogovoreno... Ali, opet funkcionise, radi to tako...
Medjutim, onda mora doci neko da zaplete i pomrsi konce, da osvezi scenu, jer, ovde je, ipak, samo glumac! Mora se desiti neko drmusanje emocija, po neka suza, more suza, okeani isplakani, pa onda sve opet lepo, kao kakva sapunica... Ali, onda, taman kad pomislis da je utrnulo sve tesko, tamno i tmurno, ono opet pocinje turbulencija, i dize ti se stomak... Prevrce ti se u glavi, razmisljanja se ljuljaju, i onda stane. Onda ne ide, pa krene, pa opet stane... I tako stalno... Taman pomislis: gotovo je, sad je kraj trzavicama, i mirno cemo ziveti do kraja zivota, kad ono: cvrc! Zivot nije bajka...
Onda se taj neki crvic primiri, povuce, nekad se pojavi u mislima, nekad ga nema duze vreme... I tako stalno, da bi bilo zanimljivije... Medjutim, onda se situacija iznova zaplice, i preplice, kao pijacne korpe od bambusa sto su pletene... Ne vidis ni pocetak, a ni kraj... Ne znas kako je pocelo, niti gde se zavrsava, ali bas kad ne ocekujes, zakacis zicu na carapi, i ona krene... I ode... I onda moze sve da se baci! Zasijes gace, zakrpis rupe, zagitujes prozor, ali ostaju tragovi, savovi, prasina od radova... Nije kao nekad...
Onda se glumci naprosto smenjuju, da se osvezi slika, da se drzi paznja... Ali, igra vise nije ista, postalo je dosadno... Vreme je za kraj...
Onda se desi neka glupost, neko umire zbog neuzvracene ljubavi, neko pati u samoci, neko odlazi sebi iz inata, neko ostaje drugima za primer... Neki i dalje gledaju, prate, placu, neki su odavno digli ruke, i mlate plaznu slamu, a neki nemi posmatraci samo stoje, kao ukopani, i ne mrdaju, i nista ne rade, kao virus bez razarajuceg dejstva...
More je bilo mirno, talas je naisao, zapljusnuo, isprskao, plima i oseka, i tako u krug... Na svakom moru ista voda, u svakom filmu ista prica, u svakom zivotu isti dani, i tako nastaju dugometrazni promasaji...
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [2]
- Novembar 2011 [2]
- Septembar 2011 [8]
- Avgust 2011 [13]
- Jul 2011 [3]
