ancisal.blog@gmail.com
Svako kopiranje, umnožavanje, presnimavanje, objavljivanje i distribuiranje celog ili delova ovog bloga, zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo.
Rodilo se musko dete u kuci... Bice ovakav, bice onakav... Na onoga ce liciti, na ovoga ce liciti... Radice to tako, ili ono onako... Ljubi ga majka... Tatin sin... A deda samo sedi, cuti, i ne progovara... Jer, deda zna najbolje! Kakav deda-takav unuk...
Raste on iz deteta u decaka... A deda primecuje nesto... Raste mali iz decaka u momka, ili, ... pa...momka! To je ipak dedin unuk!
Devojcice i devojke cascava osmesima i komplimentima... Kaze, to uvek ima kod sebe, u svakom trenutku... A novcanik nekad moze i da zaboravi, auto nekad moze i da se pokvari, ali lepa rec za lepu zenu... Nikada ne nestaje!
Pravi Šmeker ima uvek spreman odgovor na sve, i odgovor na prigovor, i sve okrene u svoju korist! Ljubi ga deda...
Poceo je da lici na Šmekera jos kao dete, kao klinac, u osnovnoj skoli... Tada su ga devojcice gledale, krale mu poglede, trcale za njim... A dok su njegovi drugari igrali "sega-mega" igrice, on je devojcice drzao za ruke, i setao... Kao veliki... To je bilo tako zanimljivo, a ni do danas nije naucio da igra igrice... Ali zato danas svasta drugo zna da radi tim devojcicama, devojkama, i zenama...
U srednjoj skoli, dok je pubertet drmusao i decake, i devojcice, kad su drugi pocinjali da se gledaju, smeskaju, i skrivaju stidljive poglede, Šmeker je imao raspored casova, i raspored vidjanja sa devojcima... Da neku ne zaboravi... Danas, da nema mobilnih telefona, nosio bi blok br.5 sa sobom...
Pravi smeker ce proci kroz fazu kad devojcice placu, mame vicu, tate traze pusku... Ako su zbog dede htele da skacu sa mosta, zbog tate sekle vene, pa sto zbog njega bar ne bi dobile batine od roditelja... Ipak je ovo novije vreme... Mada, on ne bi dozvolio da one pate, svaku bi zagrlio, zastitio, svakoj oslonac bio... Samo da moze...
Ali, Šmeker danas zivi jedan drugaciji zivot. Izrastao je u visokog, lepog, zelenookog momka, sa sirokim osmehom, trazi mirnu luku, porodicu... Da nadje jednu, da mu bude domacica u kuci, i dama na ulici, a ljubavnica u krevetu... San svakog muskarca... Deo vojnickih snova...
Da bude dobar suprug, da je voli, da mu rodi decu, da bude sjajan otac, i da uziva...
I da se seti povremeno sta je radio, i sta su mu radile... Da se seti dedinih reci, pa da nadje neku staru crno-belu sliku, a na njoj deda, i oko njega zene... Da prica svojoj deci, i unucima svoje price, i da im kaze kako je nekad bilo... Da im zapeva: "Ja vragolan, i moj deda, kud krenemo, svet nas gleda, dva mangupa vidi jada, on nekada, a ja sada"...
| « | Septembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [2]
- Novembar 2011 [2]
- Septembar 2011 [8]
- Avgust 2011 [13]
- Jul 2011 [3]
